Kao organizacija civilnog društva posvećena razvoju političke kulture i građanskog aktivizma, u srži Crtine misije i svih naših napora nalazi se neumorna borba za unapređenje demokratije u Srbiji. Kroz publikaciju “Podrivanje demokratije” želeli smo da se dublje osvrnemo na deceniju koja je iza nas, prepoznamo ključne momente koji su oblikovali ili i dalje oblikuju realnost u kojoj živimo i, u meri u kojoj je to moguće, ponudimo putokaze za jačanje demokratskih institucija i snaga u našem društvu.
Kao organizacija civilnog društva posvećena razvoju političke kulture i građanskog aktivizma, u srži Crtine misije i svih naših napora nalazi se neumorna borba za unapređenje demokratije u Srbiji. Kroz publikaciju “Podrivanje demokratije” želeli smo da se dublje osvrnemo na deceniju koja je iza nas, prepoznamo ključne momente koji su oblikovali ili i dalje oblikuju realnost u kojoj živimo i, u meri u kojoj je to moguće, ponudimo putokaze za jačanje demokratskih institucija i snaga u našem društvu.
Ovo je ujedno bila i prilika da aktivnije sarađujemo sa akademskom zajednicom sa kojom delimo posvećenost činjenicama, prikupljanju i proveravanju relevantnih podataka, kritičkom promišljanju našeg okruženja i tumačenju događaja koji usmeravaju društveno-politička kretanja.
“Podrivanje demokratije” rezultat je dvogodišnjeg istraživanja i namere da odgovorimo na nekoliko pitanja: šta se dešava sa demokratijom u Srbiji, kako je protekla decenija izmenila njene različite aspekte i kako možemo da je popravimo? Traženje ovih odgovora nije lako, a često ni optimistično, ali jeste neophodno ukoliko istinski želimo da živimo u boljem i pravednijem društvu.
Ogromnu zahvalnost dugujemo autorkama i autorima čiji tekstovi objašnjavaju i vode nas kroz ključne momente demokratskih procesa u Srbiji, recenzentima i recenzentkinjama koji su značajno doprineli kvalitetu i preciznosti publikacije. Ovo je prilika da zahvalimo i Ambasadi Kraljevine Holandije na višegodišnjoj podršci i saradnji.
Borba za demokratiju nikada ne prestaje, čemu svedoče izazovi u društvima koja su na mnogo višem stepenu razvoja demokratske kulture nego mi u Srbiji. Nadamo se da će ova publikacija biti oruđe u rukama onih koji štite demokratiju u našem društvu, i da će služiti kao podsetnik da prava i slobode ne uzimamo zdravo za gotovo, već da moramo svakog dana da ih osvajamo i beskompromisno branimo.
Trendovi
Vidi svePovećanje učešća žena u politici, uz ograničen stvarni uticaj
Poslednju deceniju obeležilo je povećanje učešća žena u politici uopšte i posebno u institucijama vlasti, pre svega zakonodavne, a nakon poslednjih izbora 2020. godine i izvršne, ali je stvarni uticaj žena na politike i procese društvenog razvoja i dalje neadekvatan.
Ocena
Negativno
Pozitivno
Žene koje zauzimaju pozicije vlasti uglavnom na te pozicije dospevaju sledeći uobičajene klijentelističke obrasce političke lojalnosti, promovišu političke agende koje su uspostavili politički lideri njihovih stranaka i ne uspevaju da nametnu temeljne promene u obrascima moći i političkim kulturama.
Načelna stabilizacija izbornih pravila
Izborni sistem ima zadovoljavajuć nivo proporcionalnosti, dok su odstupanja u najvećoj meri proizvod glasova za liste koje nisu prelazile izborni prag. Negativan razvoj uočljiv je tek 2020. godine kada se izborna pravila menjaju pred sam početak izbora.
Ocena
Neutralno
Formalna pravila koja uređuju način održavanja izbora nisu se previše menjala, i kada je to bio slučaj, menjana su u pravcu usklađivanja s međunarodnim standardima.
Pad kvaliteta izbornog procesa
Ključni faktor koji je omogućio urušavanje izbornog procesa je pasivizacija izborne administracije, regulatornih i kontrolnih tela. Odsustvo kontrolne uloge nezavisnih institucija, uz politički pristrasnu izbornu administraciju, u medijskom okruženju koje je već favorizovalo vlast, stvorilo je uslove za nesmetanu dominaciju vladajućih stranaka. Njihova prednost se ostvaruje i kroz zloupotrebe javnih resursa, medijske negativne kampanje protiv političkih protivnika i razvijanje klijentelističkih obrazaca u odnosu s biračima.
Ocena
Negativno
Uočljiv je pad kvaliteta izbornog procesa u drugoj fazi, nakon 2014. godine, dok su slabosti procesa bile prisutne i ranije.
Smanjeno učešće partija i birača na izborima
Restriktivni uslovi za registrovanje političkih partija, zajedno s rigidnim izbornim sistemom i izraženom dominacijom vladajućih stranaka, vodili su rastu broja koalicija i grupa građana, nauštrb samostalnih lista političkih partija. Uočljiv je i trend pada izlaznosti birača na izbore, od izuzetno visoke početkom perioda (gotovo 70%), ka ispodpolovične izlaznosti u kasnijim fazama.
Ocena
Negativno
U izbornom učešću naziru se dva negativna trenda: departizacija izbornih lista i smanjenje stope odziva birača.
Opadanje takmičarskog karaktera izbora
Dominacija vladajuće stranke postajala je sve izraženija od 2014. godine, od kada nijedna opoziciona lista više nije osvajala iznad 10% mandata, a trend nestajanja pluralizma iz glavnog predstavničkog tela kulminira 2020. godine kada opozicije gotovo da više i nema u parlamentu.
Ocena
Negativno
Od veoma kompetitivnih izbora na početku perioda, vladajuće stranke ostvaruju sve veću prednost, tako da u završnoj fazi izbori gube takmičarski karakter i više ne omogućavaju predstavljanje suprotstavljenih političkih opcija u društvu, ni osporavanje vlasti putem izbora.
Bolja zastupljenost određenih društvenih grupa
U pogledu zastupljenosti birača trendovi su uglavnom pozitivni, što se pre svega odnosi na one aspekte na koje izborni sistem direktno utiče, kao što su zastupljenost žena i predstavnika nacionalnih manjina. Osim toga, postoji iznenađujuće stabilna geografska proporcionalnost izabranih predstavnika, i bolja zastupljenost mlađih generacija, posebno na izborima 2020. godine.
Ocena
Pozitivno
Kontinuirani međunarodni podsticaji demokratizaciji sa ambivalentnim efektima
Uprkos kontinuiranim podsticajima široke i guste mreže međunarodnih promotera demokratizacije u Srbiji, domaće političke elite kao da su s vremenom naučile da vešto iskoriste strukturne slabosti razvojne pomoći za sopstvene političke interese.
Ocena
Negativno
Pozitivno
Instrumentalni i ambivalentni odnos vlasti prema reformama zahtevanim spolja rezultirao je polovičnim usvajanjem demokratskih normi u društvu, pa se napredak (pogotovo nepopularnih) reformi od strane građana neretko doživljavao kao puko ispunjavanje spoljnih uslova zarad sticanja materijalne koristi. Iako bi bez međunarodne pomoći domaća „ponuda i potražnja“ za demokratijom bile nesumnjivo slabije nego što su danas, mera u kojoj je kvalitet demokratskog procesa u Srbiji ostao zavisan od toga da li će se i kako spoljni akteri umešati, govori da je način realizacije međunarodnih podsticaja istovremeno i podsticao i podrivao temelje demokratske konsolidacije.
Zarobljavanje medija
Proces političke instrumentalizacije medijskih institucija, zloupotrebe javnog novca namenjenog medijima, kao i samih medijskih organizacija intenzivirao se posle 2014. godine.
Ocena
Negativno
Regulatorno telo za elektronske medije se nizom spornih izbora članova Saveta stavilo u službu politike i postalo nedelotvoran akter koji ne ispunjava svoje nadležnosti. Posledično i dva javna medijska servisa, čije upravne odbore bira REM, izgubila su nezavisnost i uređivačku autonomiju. Merama namenjenim podsticanju medijskog pluralizma, državnim oglašavanjem i netransparentnim dodeljivanjem javnog novca, sve intenzivnije se nagrađuju mediji koji nekritički izveštavaju o vlastima. Suprotno medijskim zakonima, država je i ostala vlasnik jednog dela medija, a postala je aktivni učesnik na tržištu distribucije kablovskih kanala.
Izostanak suštinske promene rodnih odnosa i uloga
Politike rodne ravnopravnosti nisu efektivno sprovođene, bile su više fokusirane na pojedine oblasti, poput suzbijanja nasilja nad ženama, i mada su izvesni pozitivni pomaci zabeleženi u blagom povećanju vrednosti indeksa rodne ravnopravnosti, u potpunosti je izostala transformaciona snaga politika koja bi doprinela temeljnoj promeni rodnih odnosa moći i konsekventno rodnih uloga i nejednakosti u položajima žena i muškaraca.
Ocena
Negativno
Održavanje strukturnih nejednakosti u društvu
Slabije učešće žena u vlasti i slabiji uticaj na politike delom su i posledica temeljnih strukturnih nejednakosti koje se reprodukuju u dugotrajnim istorijskim procesima i manifestuju kroz slabiju imovinsku osnovu kojom raspolažu žene, nižu ekonomsku participaciju, manje ekonomske moći u vidu pokretanja biznisa ili upravljanja preduzećima, slabiji pristup tehnologijama i koncentraciju u onim područjima tržišta rada koja su obeležena slabijim šansama za zapošljavanje i nižim zaradama, pre svega u sektoru socijalnih usluga, ličnih usluga i trgovine, kao i investiranju sopstvenih resursa u reprodukciju domaćinstva i brigu o porodici.
Ocena
Negativno
U porteklih deset godina nije došlo do značajnije izmene stanja, niti do uvođenja politika koje bi mogle da promene stanje u budućnosti.
Stvaranje partijskog sistema s predominantom partijom
Od izbora 2014. godine koalicija oko SNS osvaja oko 50% glasova. Ova partija je na vlasti na svim nivoima, sa izuzetkom nekoliko manjih opština u Srbiji.
Ocena
Negativno
Ovakva koncentracija moći nepovoljno utiče na demokratiju, jer nema efikasnih mehanizama kontrole i nadzora. Ovi mehanizmi bi omogućavali da vladajuća stranka ostane unutar zakonskih okvira, ali i da bude odgovorna svojim biračima. Dominacija SNS se ne ogleda samo u naklonosti birača, već i resursima i finansijama koje su im na raspolaganju. To je direktna posledica izmena Zakona o finansiranju političkih stranaka, čime se dodatno ojačava nejednak položaj stranaka, a njihova izborna borba čini manje ravnopravnom.
Otežana klasna pokretljivost
U posmatranom periodu dolazi do značajne marginalne uzlazne pokretljivosti, tj. do generalnog povećanja broja radnih mesta, u okviru kojeg je posebno povećan broj radnih mesta za stručnjake, preduzetnike i kvalifikovane radnike.
Ocena
Negativno
Ipak, ovo nije donelo smanjenje nejednakosti, nego, naprotiv, povećanje u odnosu na prethodne godine, jer se nova radna mesta nisu otvarala s jednakom (ili bar proporcionalnom) šansom za pripadnike različitih društvenih slojeva. Nejednakost šansi potomaka klasa iz gornjeg dela lestvice i onih iz donjeg dela lestvice da se nađu u srednjoj ili vladajućoj klasi je povećana u odnosu na raniji period, što dovodi do daljeg rasta klasnih nejednakosti i transformaciju društva Srbije čini nepravednom.
Pomeranje fokusa evropeizacije s demokratizacije na stabilizaciju
Inherentne tenzije koje, s jedne strane, postoje između zahteva EU za što bržim rešavanjem otvorenih postkonfliktnih pitanja, i s druge strane nastavkom demokratskih reformi, omogućavaju vladajućim elitama da uz prećutnu (ne)saglasnost evropskih institucija iz političkog dijaloga skrajnu važne aktere demokratskog procesa.
Ocena
Negativno
Dodatno, tehnokratska priroda i usmerenost pregovaračkog procesa na izvršnu vlast omogućavaju nedemokratskim praksama da opstanu u svim aspektima političkog života, što u uslovima sistema s predominantnom partijom neumitno olakšava zarobljavanje institucija, medija i civilnog sektora u partijsko-klijentelističke mreže.
Sve učestalije zaobilaženje demokratskih procedura prilikom međunarodnih ekonomskih transakcija
Sve je učestalija praksa da vlasti u Srbiji zaobilaze i krše demokratske procedure zarad realizacije međunarodnih političkih i ekonomskih transakcija.
Ocena
Negativno
Dogovarani na nivou političkih vrhova i skrivani od očiju javnosti, mnogi ekonomski aranžmani koje je Srbija zaključila išli su nauštrb načela pravne sigurnosti, transparentnosti i demokratskog upravljanja. Premda se tzv. „korozivni kapital“ poslovično vezuje za nedemokratske države i smatra ključnim kanalom njihovog „malignog“ uticaja u Srbiji, netransparentno poslovanje je obeležilo i ekonomske aranžmane koje su sa Srbijom zaključivali i akteri iz zapadnih demokratija, pa i međunarodne finansijske institucije.
Porast klasnih razlika u podršci vrednostima demokratije
Od početka demokratske tranzicije postepeno opada podrška vrednostima demokratije i pojačava se razlika između društvenih klasa u toj podršci.
Ocena
Negativno
Pripadnici vladajuće klase, sloja stručnjaka i (sve manje) sitnih preduzetnika, koji čine grupu dobitnika postsocijalističke tranzicije, daju veću deklarativnu podršku demokratskim vrednostima nego ostali slojevi, uz napomenu da se vrednosti sitnih preduzetnika sve više približavaju ’gubitničkoj’ koaliciji.
Nazadovanje u oblasti slobode izražavanja
Gledano pojedinačno, najdramatičnije nazadovanje zabeleženo je u oblasti slobode izražavanja.
Ocena
Negativno
Uprkos razvijenom institucionalnom i zakonskom okviru koji garantuje prava u ovoj oblasti, deceniju iza nas beleži pad kvaliteta javnog dijaloga o svim važnim i manje važnim društvenim pitanjima. Taj pad ogleda se u rastućoj netoleranciji prema neistomišljenicima, ustaljenoj praksi delegitimisanja i klevetanja sagovornika s kojima se vlasti ne slažu, te „zagađivanju“ javnog prostora koje vodi ka političkoj pasivizaciji građana.
Poboljšanje zakonskog okvira za osnivanje i delovanje udruženja građana
Od 2009. do 2012. godine doneti su ključni zakoni za funkcionisanje udruženja građana kojima je olakšano registrovanje udruženja, finansiranje njihovog rada i omogućeno je slobodno osnivanje zadužbina, fondacija i fondova.
Ocena
Pozitivno
U pravni sistem Srbije prvi put se uvodi volontiranje. Nakon usvajanja ključnih statusnih zakona iz ove oblasti dolazi do ekspanzije civilnog sektora – čak dve trećine organizacija civilnog društva u Srbiji su osnovane nakon 2010. godine, odnosno nakon donošenja Zakona o udruženjima.
Degradacija uloge parlamenta, uz rastuću deparlamentarizaciju društva
Iako parlament u praksi nikada nije u potpunosti realizovao svoj potencijalni uticaj u političkom sistemu, trendovi prezidencijalizacije i rastuće centralizacije moći u rukama izvršne vlasti, naročito izraženi u periodu posle 2014. godine, u velikoj meri doprineli su daljem narušavanju sistema podele i ravnoteže vlasti, i rezultirali su degradacijom parlamenta, uz kontinuiran, indirektan pritisak na parlament da deluje po diktatu vladajuće stranke.
Ocena
Negativno
Simulacija parlamentarnih mehanizama i procesa dovela je do distorzije uloge parlamenta.
Porast broj pritisaka i napada na novinare
Od 2014. godine novinarska udruženja beleže sve veći broj pritisaka na novinare i medijske radnike. Ovi pritisci uglavnom potiču iz političke sfere.
Ocena
Negativno
Pored najopasnijih, fizičkih napada, koriste se i organizovane kampanje diskreditovanja novinara na društvenim mrežama i u tabloidnim medijima, kao i administrativno uznemiravanje (poreske inspekcije i sl.), onemogućavanje pristupa događajima i informacijama od javnog značaja. Mehanizmi zaštite novinara su nerazvijeni i neefikasni, uprkos uspostavljanju Stalne radne grupe za bezbednost novinara 2016. godine. Navedeni pritisci i prepreke, zajedno s relativno slabo razvijenom profesionalnom kulturom, dovode do toga da je među novinarima sve izraženija samocenzura.
Smanjena sposobnost političkog sistema da generiše političku odgovornost
U poslednjoj deceniji došlo je do pogoršanja izbornih uslova, urušavanja partijskog i distorzije političkog sistema.
Ocena
Negativno
Ovaj trend je doživeo vrhunac nakon parlamentarnih izbora 2020. godine, koje je veliki deo opozicije bojkotovao, a čiji je rezultat praktično parlament bez opozicije. Tako je politički sistem izgubio sposobnost da vlast drži politički odgovornom za njene postupke, čime se trend koncentracije moći u rukama predsednika republike dodatno pojačao.
Smanjenje internog pluralizma u medijima
Sa sve intenzivnijim i sveobuhvatnijim zarobljavanjem medija, gubi se interni medijski pluralizam.
Ocena
Negativno
To znači da u obilju ponude građani mogu pronaći različita gledišta, ali pojedinačni informativni mediji ne obezbeđuju građanima pristup raznovrsnim glasovima, pozicijama i perspektivama, posebno u domenu političkog informisanja. Prostor za razmenu mišljenja i sučeljavanje stavova sve je uži, što medije vodi jednoobraznom i jednostranom izveštavanju. Posebno je problematično to što izostaje pluralizam na dva javna medijska servisa, kao i na televizijama kojima je dodeljena dozvola za emitovanje programa na teritoriji cele zemlje.
Smanjena mogućnost pravosuđa da učini izvršnu vlast zakonski odgovornom
Rad pravosuđa i nezavisnih organa obeležen je sukobima sa izvršnom vlašću i sve manjom sposobnošću da je kontrolišu. Izvršna vlast je u poslednjoj deceniji u više navrata pokušala da ustavnim reformama dodatno ograniči nezavisnost pravosuđa.
Ocena
Negativno
Usled snažnih otpora profesionalne zajednice, udruženja građana, opozicije i medija, privremeno je od toga odustala. Međutim, izvršna vlast nije odustala od delegitimisanja pravosuđa, pa analize pokazuju da je poslednjih godina Vlada aktivno podrivala autoritet pravosuđa u javnosti. Sličnu putanju imali su i odnosi izvršne vlasti s nezavisnim organima (posebno Zaštitnikom građana i Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti). Njih je vlast najpre ignorisala i podrivala njihov rad, da bi na kraju na čelu ustanova imenovala ličnosti koje će ih voditi na mnogo kooperativniji način u odnosu na prethodni period.
Smanjena upotreba hitne procedure pri donošenju zakona
Beležimo trend smanjenog korišćenja hitne procedure za usvajanje zakona, posebno izražen kada se svi zakoni usvojeni u parlamentu posmatraju zajedno, uključujući ratifikacije međunarodnih sporazuma, koje se najčešće usvajaju redovnim postupkom.
Ocena
Pozitivno
Međutim, hitna procedura još uvek se koristi u izrazito velikoj meri za usvajanja novih zakona i izmena i dopuna postojećih. Česta i neopravdana upotreba hitne procedure pri donošenju zakona doprinosi usvajanju manjkavih zakonskih rešenja, čime se urušava kvalitet zakonodavnog procesa, a time i kvalitet života građana. Uz to, kvalitet zakonodavnog procesa umanjuje i zakazivanje zasedanja odbora i plenuma u prekratkim rokovima, kao i izostavljajne zakona i drugih akata, predloženih od strane opozicionih i manjinskih poslanika, sa skupštinske agende.
Sužavanje prostora za uticaj civilnog društva na donošenje odluka
Ionako ograničene mogućnosti uticaja civilnog društva na donošenje odluka, dodatno se smanjuju nakon izbora 2014. godine.
Ocena
Negativno
Ministarstva, odnosno skupštinski odbori retko organizuju javne rasprave i javna slušanja, a i kada ih organizuju pozivi se šalju odabranim organizacijama ili isuviše kasno za adekvatnu pripremu i konstruktivno učešće, a komentari i preporuke se ignorišu. Saradnja civilnog sektora i države se najčešće svodi na budžetsko finansiranje aktivnosti OCD, što dodatno doprinosi kooperativnijem pristupu ovih organizacija prema državi.
Smanjivanje sloboda i mogućnosti za nezavisno delovanje civilnog društva
Civilno društvo u Srbiji deluje u sve nepovoljnijem okruženju, posebno nakon 2014. godine.
Ocena
Negativno
Državna politika kontrole, uslovljavanja i nametanja interesa vladajuće stranke oblikuje prostor za delovanje civilnog društva. U ovom periodu postaju sve intenzivniji i direktniji napadi vlasti na aktiviste civilnog društva koji se bave informisanjem, demokratizacijom, zagovaranjem, ljudskim pravima i tranzicionom pravdom. Finansijske kontrole, privođenja, klevete i optužbe na račun aktivista u državnim medijima neki su od sve učestalijih mehanizama obračuna s kritičkim i u odnosu na državu nezavisnim glasovima.
Rastuća popularnost izazivača globalnog liberalnog poretka
Aktuelni rast, kako tvrde tako i meke moći globalnih aktera s neliberalnim režimima odražava se i na dinamiku političkih procesa na čitavom Zapadnom Balkanu.
Ocena
Negativno
Ne samo da domaće političke elite u neliberalnim režimima nalaze podršku i legitimitet za sopstvene postupke već i građani u njima prepoznaju alternative aktuelnom liberalnom poretku za koji ih vežu izneverena očekivanja. Iako demokratija u Srbiji makar deklarativno ostaje „jedina igra u gradu“, rastuće simpatije koje politički predstavnici i građani gaje prema neliberalnim akterima i praksama upozoravaju da će demokratski model upravljanja u Srbiji i u narednom periodu ostati opterećen brojnim manjkavostima.
Atomizacija opozicije i partijskog sistema
Atomizacija i usitnjavanje opozicionih stranaka traje od izbora 2012 godine.
Ocena
Negativno
Usitnjenost opozicionih partija i podeljenost različitim linijama (ideološkim i taktičkim), kao i ličnim netrpeljivostima lidera, onemogućava da opozicija vrši svoje funkcije kontrole i nadzora vlasti, ali i predlaganja alternativnih politika, čime bi se makar formalno stvarala mogućnost alternacije na vlasti. Bez ovih funkcija koje obavlja opozicija nema demokratskog društva, naročito kada to postane dugoročna karakteristika partijskog sistema. Takođe, atomizacija se vidi i kod brojnih malih stranaka koje se okupljaju oko SNS, ali i usled konstantnog smanjenja podrške koaliciji oko SPS, čime se ona po snazi približava drugim opozicionim strankama.
Jačanje građanskog aktivizma
Značajan deo sloja stručnjaka je svoj prodemokratski politički stav iskazao i kroz građanski bunt, na uličnim protestima i pojačanim aktivizmom u civilnom sektoru.
Ocena
Pozitivno
Za postizanje bilo kakvog značajnijeg političkog cilja, potreban im je savez s drugim društvenim grupama. Analiza građanskog aktivizma različitih društvenih slojeva u Srbiji pokazuje trendove koji ne stvaraju mnogo prostora za konstituisanje zajedničke društvene akcije pripadnika prikazanih slojeva, ali se može nazreti jezgro klasnog saveza koji bi mogao imati potencijal širenja. Njega čini sprega demokratske vrednosne orijentacije i građanskog aktivizma koju nosi veći deo sloja stručnjaka, jedan deo sloja službenika i tehničara i manji deo radničke klase.
Ograničeni napredak u pogledu slobode okupljanja
U pogledu slobode mirnog okupljanja postignut je napredak, naročito kada je reč o LGBT populaciji.
Ocena
Neutralno
Od perioda nasilja i zabrane održavanja njihovih skupova, Srbija je, zahvaljujući delovanju vlasti, došla do faze tolerisanja i relativne javne nezainteresovanosti. Slično tome, vlast je pokazala toleranciju prema političkim protestima, čak i onda kada oni nisu održavani u skladu sa zakonom (to jest, kada nisu prijavljivani) i kada su trajali mesecima. S druge strane, strategija vlasti da izaziva nasilje na protestima u vreme pandemije 2020. pokazuje moguće nove pravce delovanja, usmerene na ograničavanje slobode okupljanja, ali i strategiju obesmišljavanja i „kidnapovanja“ društvenih institucija i procesa koju smo mogli videti u drugim sferama.
Slabljenje delotvorne parlamentarne kontrole
Trend urušavanja parlamentarne kontrole i nadzora nad izvršnom vlašću uočljiv je od 2014. godine, sa sve ređom upotrebom kontrolnih mehanizama sa jedne strane, ali i formalističkim pristupom njihovom korišćenju umesto delotvorne upotrebe s druge.
Ocena
Negativno
Primetan je i kontinuiran nedostatak transparentnosti u pogledu rada i postignuća kontrolnih mehanizama, a pre svega anketnih odbora i komisija. Kontrolni mehanizmi parlamenta su svedeni na površno ispunjavanje forme, umesto njihove suštinske svrhe, a prevashodno služe za održavanje privida funkcionalnog parlamentarnog nadzora, promociju vladajućeg režima i razračunavanje sa opozicijom i vanparlamentarnim akterima društva.
Povećanje broja i uloge provladinih nevladinih organizacija
Kako se najveći broj udruženja građana finansira iz javnih izvora, delovanje civilnog društva je u značajnoj meri usmereno ka državi i zavisno od nje.
Ocena
Negativno
Poslednjih godina je primetno da na budžetska sredstva namenjena civilnom društvu mogu da računaju samo ona udruženja koja javno podržavaju vlast ili je bar ni na koji način ne ugrožavaju/kritikuju. Pored toga, vlast i vladajuće partije sve češće i same osnivaju sebi lojalna udruženja građana (GONGO i PONGO). Ove organizacije služe stvaranju privida demokratičnosti i davanju podrške vlastima i delegitimišu kritičke glasove.
Građansko društvo i mediji ne uspevaju da učine vlast odgovornom
Godinama unazad građansko društvo u Srbiji je aktivni kritičar vlasti. Udruženja građana i nezavisni mediji prate rad vlasti i otkrivaju njihove zloupotrebe.
Ocena
Negativno
Ipak, u ovoj oblasti beleže se i protivrečni trendovi. S jedne strane se uočava depolitizovan tehnokratski aktivizam dela tradicionalnih NVO. S druge strane se javljaju nova udruženja i pokreti koji uličnim akcijama i demonstracijama uspevaju da mobilišu građane u odbrani prava i zakona. No, u nedostatku političkih i zakonskih mehanizama kontrole vlasti, ove aktivnosti u najboljem slučaju dovode do izolovanih, ali ne i sistemskih uspeha.
Kršenje parlamentarnih pravila i procedura, sužavanje prostora za pluralizam i parlamentarni dijalog
Primetno je sužavanje prostora za pluralizam mišljenja i dijalog, kao i za delotvorno uključivanje civilnog društva i građana u rad parlamenta.
Ocena
Negativno
Zaobilaženje i kršenje pravila, procedura i mehanizama, kao i onemogućavanje učešća opozicije u radu plenuma, zloupotrebom procedura od strane vladajuće većine, kulminiralo je bojkotom parlamenta od strane opozicije u 2019. godini. Blaga promena u pravcu većeg formalnog poštovanja internih procedura i odredbi Poslovnika Narodne skupštine zabeležena je u 2020. godini, usled pritiska domaće i međunarodne javnosti. Međutim, još uvek izostaje suštinski napredak u pogledu proaktivne upotrebe procedura i mehanizama koji bi doprineo delotvornom radu parlamenta u praksi. Izrazita dominacija jednoumlja u skupštinskom plenumu dramatično je izražena nakon izbora održanih 2020. godine, formiranjem novog de facto jednopartijskog skupštinskog saziva, sa svega sedam od 250 narodnih poslanika koji ne pripadaju vladajućoj većini.
Širenje upotrebe interneta za informisanje
U poslednjoj deceniji beleži se značajan porast upotrebe interneta među građanima.
Ocena
Negativno
Pozitivno
Otvorenost digitalnog komuniciranja omogućava mnogobrojnim društvenim akterima da saopštavaju svoje poruke, a građanima da se upoznaju s raznovrsnijim informacijama. Internet je obezbedio platformu za istraživačke i fekt-čeking redakcije, kao za i lokalne medije. Međutim, digitalna javna sfera prati okvire političke i medijske polarizacije, ne nudeći prostore za dijalog. Takođe, internet je doneo nove mogućnosti za pritiske, zastrašivanje, širenje govora mržnje i lažnih vesti. Posebno u oblasti političkog informisanja, omogućio je prikrivene uticaje na javno mnjenje kroz lažne naloge koji organizovano podržavaju vlast i napadaju one koji je propituju i pozivaju na odgovornost.
Upotreba regionalnih pitanja kao diverzione taktike
Otvorena pitanja koje Srbija ima sa susedima predstavljaju nepresušni rezervoar za podizanje tenzija koje neretko služe skretanju pažnje sa unutrašnjih demokratskih deficita i građanskog nezadovoljstva.
Ocena
Negativno
Svako zaoštravanje retorike prema susedima ne samo da je rezultiralo zapaljivim nacionalističkim ispadima političkih predstavnika, već je neretko bilo korišćeno i za obračunavanje sa „unutrašnjim neprijateljima“. Svako ko bi oponirao diskursu nacionalne ugroženosti ili kritikovao vlast po bilo kom osnovu, ubrzo bi bio etiketiran kao izdajnik i saradnik s neprijateljem, bilo od strane zvaničnika ili od strane medija lojalnih režimu.
Složeni problemi u vezi s pristupom javnim uslugama
Stanje u oblasti pristupa uslugama je složeno i neujednačeno.
Ocena
Neutralno
Karakteriše ga nejednak pristup nižih društvenih slojeva zdravstvenim i obrazovnim uslugama i tiha dualizacija i privatizacija sistema (posebno u zdravstvu) koja potencijalno vodi „odlivu“ srednjih slojeva ka privatnim pružaocima usluga. Ukoliko bi se taj trend nastavio, sistem javnih usluga bio bi u opasnosti.
Pravo na pravično suđenje
Ograničen napredak ostvaren je u pogledu prava na pravično suđenje.
Ocena
Pozitivno
Usvojeni su Zakon o zaštiti prava na suđenje i Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, ali je njihova primena donela ograničene pomake. Pored toga, prosečna dužina trajanja suđenja je smanjena, tako da su i troškovi suđenja smanjeni. Promene su dakle ograničenog efekte, ali ipak pozitivne.
Sve učestalija nedopustiva retorika i zloupotreba skupštinske govornice
Urušavanju pozicije i ugleda parlamenta posebno je doprineo trend pogoršanja atmosfere u plenumu usled neprimerenog ponašanja narodnih poslanika.
Ocena
Negativno
Očigledan je izostanak sankcionisanja zloupotrebe skupštinske govornice i nedopustivog ponašanja narodnih poslanika. Njihova retorika je često obeležena elementima govora mržnje i napadima na predstavnike opozicije, medija, pravosudnih organa, civilnog društva i dr. Usvajanje Etičkog kodeksa krajem 2020. godine nije doprineo poboljšanju stanja.
Zamagljenje ideoloških pozicija stranaka
Političke partije u Srbiji nikada nisu bile u potpunosti ideološki profilisane. Ipak, tokom prve i druge decenije partijskog pluralizma, linije političkih podela, kao i najvažnije teme, bile su uočljivije.
Ocena
Negativno
Sa usponom SNS i njihovim zauzimanjem pozicije sveobuhvatne stranke, ideološka diferencijacija stranaka se značajno smanjila, pa se kod skoro svih partija uočava smanjena jasnoća stavova o konkretnim pitanjima. Štaviše, kod SNS je uobičajeno da se unutar stranke čuju potpuno kontradiktorni stavovi, naročito kada se porede poruke za domaću i međunarodnu javnost. Istovremeno, opozicione partije se profilišu prvenstveno kroz osporavanje režima, ne vodeći preterano računa o ideološkoj konzistentnosti stavova. Ovakva situacija otežava biračima da razumeju političko polje i da učine političare odgovornim za svoja obećanja.
Prezidencijalizacija i personalizacija politike
Dodatna posledica ideološke nekonzistentnosti jeste uvećanje značaja predsednika stranaka za njihovo funkcionisanje. Ono je najočiglednije u slučaju SNS, jer je predsednik stranke ujedno i predsednik države.
Ocena
Negativno
Ovo nije jedina prezidencijalizacije stranke, ali je posle SPS pod Miloševićem, SNS jedina stranka koja u toj meri zavisi od popularnosti predsednika. Prezidencijalizacija nije svedena samo na odnos s biračima (iako bi i takva u značajnoj meri negativno uticala na političko predstavljanje), već i na dinamiku rada Vlade i parlamenta – očigledno je da sve najvažnije odluke donosi predsednik Vučić, te da se ministri i poslanici u svom radu obraćaju predsedniku i pozivaju na njega.
Preporuke
Vidi svePrilagoditi prodemokratske podsticaje izmenjenim okolnostima
Iako su dobra saradnja s vlastima i usmerenost na državne institucije preduslovi pozitivnog uticaja međunarodnih aktera na domaću demokratiju, pružaoci pomoći bi trebalo da budu osetljiviji na demokratske deficite aktuelnog režima, te da, u skladu s tim, izmene svoje prioritete i saveznike u promociji dalje demokratizacije u Srbiji.
Jednako, prodemokratski akteri iz civilnog društva bi trebalo da se ažurnije prilagode svojoj staroj poziciji „rivala“ države, u koju su, nažalost, iznova gurnuti, umesto da po inertnosti potražuju pomoć za aktivnosti koje bi imale efekta da su mukotrpno i kratkoročno dostignuti partnerski odnosi s državom potrajali.
Rebrendirati proces evrointegracija
Svi uključeni domaći i međunarodni akteri trebalo bi da nađu način da zaustave dalje otuđivanje građana od procesa evrointegracija, budući da su njegova birokratska priroda, ali i takav pristup vlasti, učinili da građani pristupanje Uniji sve više doživljavaju kao otvaranje i zatvaranje nekakvih apstraktnih poglavlja, a ne kao proces reformi koji unapređuje njihovu pravnu, ekonomsku, socijalnu i svaku drugu sigurnost.
Politički predstavnici bi trebalo da spreče da se rastući evroskepticizam među građanima dodatno prelije i na njihovu privrženost demokratiji kao najboljem obliku uređenja za Srbiju.
Podstaći uključivanje civilnog društva u proces donošenja odluka
Neophodno je poboljšati komunikaciju između državnih institucija i civilnog društva, koja danas gotovo u potpunosti izostaje.
Preporuka je da se vrati praksa organizovanja redovnih javnih slušanja i javnih rasprava, uz izmene propisa kojima bi se uvele obavezne javne rasprave prilikom izrade strateških dokumenata, precizirala pravila i procedure organizovanja javnih rasprava i javnih slušanja, a Narodna skupština obavezala na pokretanje rasprave o predlozima zakona koje podnose građani.
Obezbediti autonomnost rada i unaprediti funkcionisanje Regulatornog tela za elektronske medije
Regulatorno telo za elektronske medije nije autonomno u odnosu na političku sferu i posledično ne ispunjava svoje osnovne zadatke u pogledu unapređivanja kvaliteta i raznovrsnosti sadržaja, zaštite javnog interesa i razvoja slobode izražavanja.
U cilju depolitizacije, sastav Saveta REM-a trebalo bi izmeniti tako da udeo predstavnika države bude manji od polovine. Efikasnost u sprovođenju odluka REM može steći ako mu se omogući da izriče novčane kazne medijima. Potrebno je obavezati REM da redovno sprovodi i objavljuje monitoring medijskog izveštavanja tokom izborne kampanje, kao i da sprovodi redovna godišnja istraživanja medijskog tržišta u cilju sprečavanja medijske koncentracije.
Osigurati punu transparentnost medijskog vlasništva i dodeljivanja javnog novca medijima
Obezbeđivanje transparentnosti medijskog vlasništva je važan preduslov za utvrđivanje neželjenih političkih i ekonomskih pritisaka na medije.
Transparentnost vlasništva treba obezbediti izmenama vrste podataka koji se navode u registrima medija, omogućavanjem inspekcijske kontrole i izricanjem kazni za netačne podatke. Registrima bi trebalo da budu obuhvaćena sva javna davanja medijima. Potrebno je preciznije urediti oblast javnog obaveštavanja i oglašavanja, kao i oblast javnih nabavki organa javne vlasti i svih privrednih društava u kojima je država većinski vlasnik.
Obezbediti ravnopravnije uslove za izborno takmičenje
Položaj opozicije je slaba tačka skoro svakog sistema. Ipak, u Srbiji su opozicione stranke sistemski oslabljenje, kako na nivou autoritarnih praksi tako i zbog niza institucionalnih mehanizama uvedenih da se ojača dominacija vladajuće stranke.
Stvaranje ravnopravnijih uslova za rad (kroz izmene Poslovnika o radu skupštine, mehanizama finansiranja i medijskih uslova) i političko takmičenje (koje se neće razumeti samo u kontekstu izborne kampanje) je preduslov uspostavljanja stabilnijeg demokratskog poretka.
Unaprediti funkcionisanje parlamenta i osigurati da se sve njegove funkcije realizuju u punoj meri
Za funkcionalan parlament, koji suštinski ostvaruje svoju ulogu, potrebna je sistemska, dosledna i delotvorna primena svih procedura i mehanizama koje ima na raspolaganju u svom radu.
Jačanju sistemskog pristupa i delotvornom funkcionisanju parlamenta doprinelo bi: redovno usvajanje i dosledno sprovođenje godišnjeg programa rada Skupštine; jača uloga i odgovornost skupštinskih odbora, kao i pravovremeno angažovanje parlamentarnih mehanizama povodom ključnih aktuelnih pitanja od značaja za građane.
Podsticati ukrupnjavanje partija/partijskog sistema
Izborna pravila bi trebalo da podstaknu ukrupnjavanje partijske scene.
Vraćanje izbornog cenzusa na 5%, uvođenje umerenog stepenastog cenzusa za koalicije i sprečavanje da „lažne“ manjinske stranke koriste rupe u zakonu bi pokrenulo trendove ukupnjavanja. Ovaj trend bi mogao biti ojačan i drugim podsticajima poput mehanizama finansiranja partija ili Poslovnika o radu Skupštine.
Profesionalizovati izbornu administraciju
Način na koji je uređena izborna adminstracija čini je podložnom političkom uticaju stranaka, posebno u poslednjem periodu kada predstavnici vladajuće koalicije imaju izraženu većinu u stalnom sastavu, a često i u proširenom.
Dodatno, struktura adminstracije, njena nestalnost, i ograničeni kapaciteti stručnih službi onemogućavaju je da u praksi zaštiti integritet izbora. Stoga je potrebna profesionalna izborna administracija, nezavisna u radu, trajno posvećena jačanju integriteta izbornog procesa.
Uspostaviti aktivniju ulogu nezavisnih tela
Nezavisna tela koja vrše nadzor nad akterima i regulišu ponašanje tokom izbora povukla su se od svojih nadležnosti. Njihove aktivnosti nisu dovoljne da se spreči neravnopravnost učesnika u kampanji, kao i neravnomerna zastupljenost u medijima.
Njihovi nalazi po pravilu se objavljuju posle izbornog dana i ne mogu da utiču ni na odlučivanje birača. Neophodna je aktivna uloga nezavisnih tela, koja bi kontrolisala i sankcionisala ponašanje izbornih aktera, pre svega onih koji zloupotrebljavaju javne resurse i nastupaju sa pozicije vlasti.
Rekonstruisati medijsko okruženje u izbornom procesu
Medijsko okruženje ne omogućava biračima da se informišu o kandidatima i njihovim programima. Politički uticaj na medije je visok, i van specijalnog izbornog programa, u glavnim javnim i privatnim medijima dominiraju javni funkcioneri i predstavnici stranaka na vlasti.
Malo je medija kritičnih prema vlasti i nisu u poziciji da stvore uravnoteženu sliku. Profesionalni mediji bi trebalo da informišu birače na neutralan i analitički način, da ih upoznaju ne samo s programima partija već i s ponašanjem aktera u izbornom procesu, kako bi na izborima mogli da budu pozvani na političku odgovornost.
Podsticati veću izbornu participaciju
Pored restriktivnih uslova za registrovanje političkih partija, izborni sistem deluje destimualtivno na samostalno učešće partija na izborima.
Broj glasača se od izbora 2008. do 2020. smanjio za million. Promenama izbornih pravila trebalo bi olakšati učestvovanje partija u izbornom procesu, ukloniti sva praktična ograničenja za glasanje i otkloniti biračima strah od posledica zbog izlaska ili neizlaska na izbore.
Zaštititi pravni poredak od korozivnog stranog kapitala
Privlačenje stranih investicija i kapitala ne sme da ide nauštrb vladavine prava i pravne države. Kratkoročna ekonomska dobit, kao i politička dobit vladajućih struktura čijoj popularnosti brz novac i nova radna mesta nesumnjivo pomažu, nanose nepopravljivu štetu domaćem demokratskom poretku i dobrobiti građana.
Svi domaći i međunarodni akteri bi, otuda, trebalo da budno prate i sprečavaju sklapanje i sprovođenje međunarodnih političkih, ekonomskih i poslovnih aranžmana koji interese korozivnog kapitala stavljaju u nedozvoljeno privilegovan položaj, bilo putem tajnih ugovora, lex specialis-a, subvencija ili drugih pravnih i ekonomskih malverzacija i olakšica.
Unaprediti institucionalne mehanizme za povećanje šansi za ulazak u sistem obrazovanja i na tržište rada
Klasna (ne)pokretljivost je proces s dubokim strukturnim korenima i dugim trajanjem. Za promenu na ovom planu potrebno je menjati institucionalne mehanizme i prakse.
Dva ključna polja za intervenciju su ulazak i kretanje kroz sistem obrazovanja i ulazak i kretanje kroz tržište rada. Na polju obrazovanja je potrebno povećavati šanse za ulazak u sistem obrazovanja za podzastupljene grupe i to na svim nivoima (od predškolskog do visokog obrazovanja) i u svim oblastima (npr. gimnazije za decu iz nižih klasa, a zatim i fakulteti, a ne samo više škole). Što se tiče tržišta rada, potrebno je razvijati preduzetničke veštine i podsticati samozapošljavanje mladih iz svih društvenih slojeva. Veoma važno je i da se iskorene partijsko zapošljavanje i nepotizam u javnom sektoru tako što će se povećati transparentnost procesa zapošljavanja i ojačati sprovođenje zakona u ovoj oblasti. Na ovaj način će se ograničiti polje pripisanih privilegija za potomke vladajuće i srednje klase.
Razdvojiti spoljnopolitičku saradnju od promovisanja neliberalnih modela upravljanja
Aktuelni trend veličanja, a neretko i imitiranja, modela upravljanja „čvrstom rukom“ od strane političkih predstavnika, treba zaustaviti kako bi se sprečio dalji porast antidemokratskih i autoritarnih tendencija među građanima Srbije.
S jedne strane, tačno je da preosetljivost na rast uticaja i popularnosti Rusije i Kine od strane EU, SAD i delova domaćeg civilnog sektora može da odvede u „samoostvarujuće proročanstvo“. Ipak, potrebna je stalna budnost i odgovornost svih političkih aktera kako se dobra saradnja i prijateljski odnosi s državama koje pate od demokratskih deficita ne bi negativno odrazili na privrženost političkih predstavnika i građana demokratskim vrednostima.
Efektivnija implementaciju zakona i politika
Usvojen Zakon o rodnoj ravnopravnosti i Izmene Zakona o zabrani diskriminacije potrebno je efektivno sprovoditi i nadzirati njihovu primenu.
Takođe, potrebno je osigurati efektivno sprovođenje nove Strategije za borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Pored toga, potrebno je usvojiti nove politike rodne ravnopravnosti, jer je Strategija o rodnoj ravnopravnosti istekla 2020. godine, a evaluacija ove strategije pokazala je na vrlo umerena postignuća tek u pojedinim oblastima.
Podsticati ideološko profilisanje partija
Ideološke pozicije stranaka su od velikog značaja za birače, njihovo praćenje politike i utvrđivanje političke odgovornosti.
Zbog toga je važno da se političke pozicije stranaka konkretizuju i jasnije artikulišu, što naravno nije ni kratkotrajan ni jednostavan proces. On se može podstaći većim prostorom za predstavnike javnosti i civilnog društva, transparentnijim radom Narodne skupštine (javne rasprave i javna slušanja), ali i drugačijim odnosom medija prema političarima.
Unaprediti zakonodavni proces
Veći stepen učešća narodnih poslanika i skupštinskih odbora u zakonodavnom procesu, uz uključivanje mišljenja, odnosno komentara, stručne i šire zajednice o predlozima na skupštinskoj agenda, doprineo bi obezbeđivanju suštinskog razmatranja predloženih zakonskih rešenja i njihovih efekata u svim segmentima društva.
Time bi se u najvećoj mogućoj meri predupredilo usvajanje nepovoljnih, diskriminatornih ili kontradiktornih zakonskih rešenja. Uz to, smislenije angažovanje narodnih poslanika i skupštinskih odbora doprinelo bi prevazilaženju široko rasprostranjene slike Skupštine svedene na puku administrativnu službu Vlade, odnosno predsednika Republike (eng. rubber stamp parliament).
Podsticanje unutarstranačkog takmičenja
Podsticanje unutarstranačkog takmičenja vodilo bi ka dugoročno stabilnijim i transparentnijim partijama, kao i smanjenju efekata prezidencijalizacije.
Ovo se može postići institucionalnim mehanizmima (razdvajanje izbora na različitim nivoima ili uvođenjem preferencijalnog glasanja), ali i podsticajima koji dolaze od strane medija ili civilnog društva.
Dosledno i delotvorno realizovati parlamentarnu kontrolu
Da bi se obezbedio suštinski parlamentarni nadzor, postojeći mehanizmi moraju se koristiti proaktivno i dosledno. U tom smislu, potrebno je da parlament redovno i dosledno zahteva i razmatra izveštaje ministarstava i Vlade, da u svojim zaključcima obavezuje izvršnu vlast na preduzimanje konkretnih aktivnosti u cilju ispunjavanja preporuka nezavisnih institucija, kao i da kontinuirano prati responzivnost izvršne vlasti i zahteva odgovornost za postignute rezultate.
Uz to, parlament mora da osigura proaktivnu saradnju s nezavisnim institucijama, da obezbedi sve preduslove za njihov nezavisno, autonomno i delotvorno funkcionisanje, proaktivno traži i koristi mišljenja i nalaze nezavisnih institucije u svom radu, kao i da redovno i pravovremeno razmatra njihove izveštaje, i tim povodom usvaja zaključke koji suštinski doprinose ispunjavanju njihovih preporuke i unapređenju stanja u oblastima njihove nadležnosti.
Zaustaviti napade na udruženja i pokrete koji se bave demokratizacijom i ljudskim pravima
OCD i njihovim aktivistima se upućuju preteća pisma i pozivi za policijska saslušanja, kao i javne pretnje u kojima se nazivaju stranim plaćenicima, izdajnicima uz snažnu podršku tabloida bliskih vlastima.
Nadležni organi ne reaguju na pretnje ili su vrlo spori. Nužno je prekidanje ovakve prakse, uspostavljanje vladavine prava i garantovanje slobodnog i nezavisnog delovanja građana u civilnoj sferi.
Garantovati slobodu mirnog okupljanja za sve građane
Sloboda mirnog okupljanja ima instrumentalnu vrednost za vlast i za građane. Vlast je dozvoljava u onim slučajevima i u onoj meri u kojoj njeni interesi nisu ugroženi, dok je građani vrlo često uživaju bez osećaja solidarnosti prema pojedincima i grupama kojima je uskraćena.
Unapređenju stanja u ovoj oblasti veliki doprinos dala bi promena strategije vlasti (kojom bi se uspostavila i poštovala načelna pravila uživanja slobode mirnog okupljanja) i samih građana (kojom bi se izgradila solidarnost prema svima kojima je ova sloboda uskraćena).
Dosledno primenjivati zakone i osnaživati pojedince i marginalizovane grupe
U pogledu zaštite od diskriminacije potrebno je raditi na doslednijoj primeni zakona i nediskriminativnoj promociji principa u javnoj sferi.
Takođe, potrebno je jačati mehanizme kojima bi se osnažile grupe s manjim kulturnim, socijalnim i ekonomskim kapitalom da više koriste mehanizme zaštite svojih interesa. Konačno, u korenu diskriminacije, posebno prema Romima i ženama, stoje snažni kulturni obrasci. Bez njihove promene (a nosioci te promene mogli bi biti i političari i poslovni ljudi), neće biti promene koja bi suzbila raširenost i intenzitet diskriminacije.
Sprečiti zloupotrebe u finansiranju aktivnosti civilnog društva iz javnih izvora
U civilnom društvu je vidljiva sve veća polarizacija usled sve većeg broja GONGO organizacija.
Vladajuće stranke preko ovih organizacija sve više zloupotrebljavaju budžetska sredstva namenjena civilnom društvu. Neophodna je transparentnija dodela finansijskih sredstava i precizniji i jasniji kriterijumi njihove dodele, kao i sprečavanje zloupotreba prava i uloga namenjenih civilnom društvu od strane OCD bliskih vlastima.
Jačati nezavisnost pravosuđa
Neophodno je ojačati nezavisnost pravosuđa, a posebno nezavisnost i veći društveni i profesionalni angažman Republičkog javnog tužilaštva.
To podrazumeva izmenu zakona i Ustava koje bi išle u pravcu ne veće kontrole već veće nezavisnosti. Istovremeno, potrebno je da se izvršna vlast uzdržava od delegitimisanja pravosuđa u javnoj sferi.
Štititi prava kroz međusobnu saradnju različitih društvenih grupa i aktera
Socio-ekonomska prava predstavljaju oblast u kojoj je ostvaren relativno skroman napredak.
Model ekonomskog razvoja i trendovi na tržištu rada ne deluju povoljno na ovaj domen prava. Kao i u slučaju nekih političkih sloboda, različite društvene grupe ne sarađuju u zaštiti prava. Na primer, zato što je tržište rada dualno (što znači da je status radnika u javnom sektoru i pojedinim velikim kompanijama bolji nego radnika u malim i srednjim preduzećima (MSP), samozaposlenih i radnika u neformalnom sektoru) saradnja različitih grupa radnika u u borbi za socio-ekonomska prava izostaje. Slično tome, radnici i poljoprivrednici ne uspevaju da zajednički rade na zaštiti socio-ekonomskih prava. Sve to ukazuje da bi borba za prava bila bi efikasnija ukoliko bi prešla granice pojedinih grupa.
Uložiti napore u rešavanje pitanja u regionu
Mirno rešavanje svih otvorenih pitanja, od pograničnih sporova, preko položaja manjina, do statusa Kosova i Republike Srpske, nesumnjivo bi smanjilo antidemokratski potencijal koje zapaljiva retorika i povremeno zveckanje oružjem u regionu, pa i u Srbiji, nose sa sobom.
Da bi rešenja ovih pitanja bila prihvaćena i trajna, potrebno je do njih doći istinskim unutrašnjim dijalogom svih relevantnih političkih i društvenih aktera, uz informisano učešće građana i atmosferu koja ne podrazumeva linč svakoga ko misli drugačije od vlasti. Dok je međunarodni uticaj na rešavanje ovih pitanja neizbežan, snažno lokalno vlasništvo nad mirom, stabilnošću i demokratijom treba da bude imperativ svih političkih aktera i građana Srbije.
Jačati podršku vrednostima demokratije kroz osnaživanje demokratskih institucija
Slabljenje podrške vrednostima demokratije među nižim društvenim slojevima je rezultat gubitka poverenja u demokratske institucije i percepcija bazičnih društvenih odnosa kao nepravednih.
Za promenu ovakve percepcije i obnovu poverenja u demokratska načela potrebne su sve one promene koje vode jačanju demokratskih institucija i povećanju participativnosti, a posebno borba protiv korupcije i političkog klijentelizma, koji dovode do uzurpacije javnih resursa od strane ekonomske i političke elite i do neumerenih ekonomskih nejednakosti.
Jačati sve vrste građanskih inicijativa i (re)politizovati ih
U pogledu društvene kontrole vlasti, čini se da bi prelazak s depolitizovanih aktivnosti (kao što su praćenje rada, izveštavanje i slično) na „politizovanije“ akcije (kao što su javni protesti i druge vrste građanskog pritiska) moglo doprineti unapređenju vladavine prava.
Jačati međusobne veze mehanizama kontrole vlasti
Da bi se unapredila vladavina prava i odgovornost vlasti, potrebno je ostvariti određeni napredak u sve tri dimenzije odgovornosti: političke, zakonske i odgovornosti prema građanskom društvu.
Analize pokazuju da se tek sinhronizovanim uticajem političkog sistema, pravosuđa i građanskog društva može ostvariti određeni napredak u pogledu kontrole rada vlasti i jačanja pravne države.
Unaprediti komunikaciju OCD s građanima i podstaći veće uključivanje građana u aktivnosti civilnog društva
Građani su apatični i nezainteresovani za delovanje u civilnom društvu, što se bar delimično može objasniti podaničkom političkom kulturom, ekonomskom neizvesnošću, naučenim oslanjanjem na državu i nedostatkom kapaciteta i slobodnog vremena.
Pored toga, nevladine organizacije su mahom usmerene ka donatorima, uz veoma slabu povezanost s građanima i nisko međusobno poverenje. S druge strane, sve je više građanskih inicijativa koje dolaze „odozdo“, ali su one uglavnom lokalnog karaktera, s malim kapacitetima i mogućnostima obraćanja široj publici (delimično zbog kontrole medija). Obrazovanje građana za demokratiju, bolja komunikacija i neposredniji kontakt OCD sa građanima, uz garantovanje slobode medija, neophodni su koraci u pravcu prevazilaženja ovakvog stanja. Potrebno je podstaći građanski aktivizam i uključivanje građana u aktivnosti civilnog društva.
Veći uticaj civilnog društva i aktivistkinja na donošenje odluka
U usvajanje novih politika i nadzor nad primenom zakona i strategija potrebno je uključiti žensko/feminističko civilno društvo, jer se jedino tako mogu postaviti elementi za ostvarivanje prava i interesa žena, imajući u vidu da politička participacija žena kroz osnovne mehanizme vlasti ne predstavlja adekvatno sredstvo za taj cilj.
Jačati solidarnost i međusobno poverenje kroz osnaživanje građanskih akcija
Nepoverenje u institucije i druge ljude je tesno povezano s pasivnošću građana, a za jačanje i održavanje demokratije je neophodan građanski aktivizam.
Građanski aktivizam u Srbiji je donekle ojačao poslednjih godina, ali je u velikoj meri ograničen na aktivnosti pripadnika srednje klase. Za postizanje većih ciljeva potrebna je šira klasna koalicija, a za to je potrebno podizanje građanske svesti kod svih članova društva. Slobodni mediji, promovisanje demokratskih vrednosti i jačanje institucija i participativnosti su ključne aktivnosti na ovom planu. U tom smislu je posebno važna uloga organizacija građanskog društva, njihov izbor ciljeva delovanja, ciljnih grupa i ključnih poruka.
Personalizovati izborni sistem
Specifičan izborni sistem koji stvara slabu vezu između birača i izabranih predstavnika, u kom ključnu posredujuću ulogu imaju političke partije, otežava građanima da putem demokratskih mehanizama utiču na ponašanje političkih aktera i pozivaju ih na političku odgovornost.
Potrebna je promena izbornog sistema u pravcu personalizacije, odnosno uspostavljanja direktnijeg odnosa između birača i izabranih predstavnika, uz zadržavanje prednosti postojećeg proporcionalnog sistema.
Unapređivati položaj žena u ključnim oblastima
Potrebno je unapređivati položaj žena i rodnu ravnopravnost simultano u ključnim oblastima njihove participacije i položaja, jer tek uz obuhvatno osnaživanje one mogu i ostvariti veću participaciju kroz građanski aktivizam i uključivanje u političko delovanje.
To se, pre svega, odnosi na zaposlenost žena kroz smanjenje rodne segregacije i podsticanje žena da se obrazuju i zapošljavaju u oblastima koje su perspektivnije, kao i otklanjanje diskriminacije pri zapošljavanju i unapređivanju. Posebno važno je i otklanjanje imovinskih nejednakosti kroz doslednu primenu zakona i podizanja svesti o značaju pravične raspodele i nasleđivanja imovine. Konačno, važno je preraspodeliti odgovornosti u brizi o porodici i domaćinstvu kroz zakonska rešenja koja bi učinila roditeljsko odsustvo očeva obaveznim, odnosno neprenosivim, kao i unapređene sisteme sprečavanja i zaštite žena od rodno zasnovanog nasilja, uključujući pored različitih oblika partnerskog, porodičnog i drugog rodno zasnovnanog nasilja i nasilje nad ženama koje obavljaju javne funkcije.
Pospešiti medijski pluralizam
Opadanje medijskog pluralizma izraženo je u oblasti političkog informisanja – kao interni pluralizam glasova i gledišta koji su zastupljeni u mediju, a postoji i na nivou celokupnog sistema – kao nedostatak kvalitetnih lokalnih medija i medija civilnog sektora.
Manjak internog pluralizma posebno je problematičan u kontekstu dva javna medijska servisa Radio-televizije Vojvodine i Radio-televizije Srbije. REM bi trebalo obavezati da prati stanje medijskog pluralizma, posebno u predizbornom periodu. Proces projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja potrebno je unaprediti tako da građani učestvuju u procesu određivanja tema od javnog interesa, a da komisije imaju potrebnu stručnost i nezavisnost.
Podsticati pluralizam i razvoj parlamentarnog dijaloga
Neophodno je obezbediti preduslove za pluralizam mišljenja i razvoj kulture dijaloga u parlamentu.
U tom smislu, predsedavajući je dužan da spreči i nepristrasno sankcioniše uvrede, napade, kao i svako drugo neprimereno ponašanje narodnih poslanika doslednom primenom mehanizama predviđenih skupštinskim Poslovnikom i Kodeksom ponašanja narodnih poslanika, kako bi se pod hitno obustavila zloupotreba skupštinske govornice. Tome bi doprinela i izmena Kodeksa ponašanja narodnih poslanika u skladu s međunarodnim standardima, koji su bili uzeti u obzir prilikom izrade prethodnih nacrta ovog dokumenta.
Obezbediti nesmetan rad novinara
Novinarima i medijskim radnicima potrebno je obezbediti visok stepen bezbednosti za slobodno bavljenje profesijom, što uključuje prestanak kampanja blaćenja novinara, efikasnu zaštitu u slučaju napada, kao i autonomnost i efikasnost sudstva u procesuiranju napada na novinare.
Novinarima je potrebno obezbediti pristup svim informacijama od javnog značaja. Treba promovisati uvođenje internih mehanizama za uspostavljanje i očuvanje uređivačke autonomije.