’Klasa se vraća – klasne nejednakosti su sada u centru pažnje različitih medija, suštinski su važne za kampanje i protestne pokrete i deo su svakodnevnog razgovora. Sprečavanje štetnih efekata klasnih razlika ponovo igra ključnu ulogu u formiranju javnih politika i formalnoj politici.’ Ovako su promenu demokratije u Ujedinjenom Kraljevstvu opisali Danlivi, Park i Tejlor  2018. godine. U zapadnim zemljama se pitanje ekonomske nejednakosti između nekolicine najbogatijih ljudi i onih na dnu ekonomske lestvice probilo kroz bedem dominantnih ’pravaških tema’ kao što su ljudska prava, glasačka prava, potrošačka prava i sl. Klasne razlike nisu plod analitičke konstrukcije nego realno postojećih odnosa koji utiču na raspodelu društvenog bogatstva, moći i uticaja. 

Klasne nejednakosti su često pokrivene dominantnijim i subjektivno osvešćenijim identitetskim obrascima, kao što su rodni, etnički i sl, tako da njihov mobilizacijski potencijal često biva zatomljen ovim pomenutim. U nameri da baci više svetla na značaj klasnih odnosa u savremenom društvu Sejer ukazuje na licemerje neoliberala koji s jedne strane podržavaju rodnu, rasnu, seksualnu jednakost i osuđuju diskriminaciju, a sa druge strane legitimizuju povećane ekonomske nejednakosti i brane interese rentijera iznad svih ostalih. ‘Rentijeri mogu da žive na račun drugih bez obzira na njihov rod, rasu, seksualnost, itd.’.

Da bi se razumeo odnos između klasnih nejednakosti i političke sfere važno je u prvi plan staviti klasne odnose pre nego same društvene klase. Na taj način pažnja se usmerava na uzroke, tj. na procese i mehanizme koji generišu klasne nejednakosti, a ne samo na posledice, tj. na ekonomski i društveni položaj nižih klasa. Odnosi koji utiču na nejednaku raspodelu bogatstva, moći i uticaja se u velikoj meri reflektuju kroz javne politike kojima se definiše društveni i ekonomski položaj brojnih članova društva, pa i samih društvenih klasa. Politika dogovaranja minimalne plate ima direktan efekat na ekonomski položaj radničke klase, politika javnog upravljanja ima direktan uticaj na položaj velikog broja pripadnika srednje klase, politika agrarnih subvencija efekat na položaj poljoprivrednika, politika javnog obrazovanja na startne pozicije potomaka svih društvenih klasa, itd. Vladajuća klasa ima ključnu ulogu u definisanju javnih politika i koristi ih za zaštitu svojih interesa. Ovo se najjasnije vidi kroz činjenicu da u periodu stroge javne štednje nakon izbijanja globalne finansijske krize 2008. godine restriktivne mere nisu jednako pogodile sve – ekonomske nejednakosti su porasle, a bogatstvo najbogatijih 1% se uvećalo. Izveštaj Oxfam-a iz januara 2020. konstatuje da 2.153 svetska milijardera poseduju više bogatstva nego 4,6 milijardi ljudi koji čine 60% stanovništva. Ovo znači da je ekonomska politika bila definisana tako da zadovolji interese vladajuće klase, na račun svih ostalih klasa.

Jedan od ključnih pokazatelja klasnih nejednakosti jeste otežano kretanje pojedinaca između klasnih pozicija, tj. male mogućnosti potomaka nižih klasa da se uspnu u srednju ili višu klasu. Zbog toga smo za potrebe studije ’Podrivanje demokratije’ analizirali klasnu pokretljivost u Srbiji u poslednjih nekoliko godina. Podaci iz tri anketna istraživanja koji pokrivaju period od 2003. do 2018. godine pokazuju da je došlo do značajne marginalne uzlazne pokretljivosti, tj. do generalnog povećanja broja radnih mesta, u okviru kojeg je posebno povećan broj radnih mesta za stručnjake, preduzetnike i kvalifikovane radnike. Ali, sve ovo nije donelo smanjenje nejednakosti, nego, naprotiv, povećanje u odnosu na prethodne godine, jer se ova nova radna mesta nisu otvarala sa jednakom (ili bar proporcionalnom) šansom pred pripadnicima različitih društvenih slojeva. Ukupna međugeneracijska klasna samoreprodukcija je povećana, s obzirom da više od 1/3 članova društva ostaju na istim pozicijama kao njihovi roditelji, a tome posebno doprinose srednja klasa, kvalifikovani radnici (svojim brojem) i poljoprivrednici (intenzitetom samoreprodukcije).

Slobodan Cvejić, redovni profesor na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i autor poglavlja “Klasne nejednakosti i demokartija” u okviru studije “Podrivanje demokartije”

Tekst je napisan za portal danas.rs