Knjiga koja se nalazi pred vama je sveobuhvatna analiza stanja demokratije u Srbiji u poslednjih deset godina. Takođe, to je i analiza aktuelne krize demokratije i odgovor na pitanje kako smo, dvadeset godina nakon pada Miloševićevog režima, ponovo došli u situaciju da se borimo za osnovne demokratske standarde. Ovom knjigom smo želeli da istovremeno napravimo pregled stanja i dominantnih procesa koji oblikuju politički život u Srbiji i da formiramo metodološki okvir koji će nam omogućiti da za pet ili deset godina na sličan način procenimo da li je napravljena promena ili ne.
Time bi se, makar delimično, izbegla zamka da se stepen demokratičnosti procenjuje selektivno i kada to nekome odgovara. Takođe, želeli smo da izbegnemo da svedemo stanje demokratije na jedan termin ili na jednu ocenu već da ponudimo složenije objašnjenje – objašnjenje koje će sadržati mehanizme i faze urušavanja demokratije, jer to nije proces koji se dešava preko noći. Zbog toga u svim poglavljima formulišemo i trendove koji u najvećoj meri oblikuju ishode i ocene demokratičnosti; istovremeno, ti trendovi nam pokazuju kakve su procene i očekivanja i šta je potrebno promeniti da bi se stanje demokratije popravilo.
Koncept studije je pažljivo dizajniran. Iako nam je za inspiraciju poslužila studija The UK’s Changing Democracy: The 2018 Democratic Audit, smatrali smo da nije moguće ponoviti takvo istraživanje u Srbiji. Zbog toga smo osnovne koncepte o tome kako prići demokratiji kao fenomenu razmatrali kroz složen proces konsultacija sa međunarodnim i domaćim stručnjacima nakon čega smo stigli do strukture koja je pred vama i koja proizlazi iz našeg razumevanja demokratije. Zbog toga su neka poglavlja uobičajena za ovakve studije, dok druga izražavaju duh vremena ili lokalne posebnosti.
Koncept demokratije nije dat po sebi, ali proizlazi iz Crtinih dosadašnjih istraživanja, kao i rada naših angažovanih autora. To zapravo znači da se demokratija u svom suštinskom obliku može posmatrati kroz izbore i izborni proces, odnosno kroz merenje njihove kompetitivnosti (prava na takmičenje) i inkluzivnosti (prava na učešće), ali da izbori sami ne čine demokratiju. Drugim rečima, nemoguće je imati slobodne i poštene izbore (izbornu kampanju) u društvu koje ne neguje vrednosti i mehanizme koji dovode do takvih izbora. Zbog toga studiju otvara poglavlje o vladavini prava kao temeljnoj vrednosti demokratskog poretka, a zatim slede centralne celine savremenog procesualnog i institucionalnog posmatranja demokratije – o izborima, partijama i parlamentu. Na ove centralne oblasti nadovezuju se analize sistema bez kojih je nemoguće funkcionisanje demokratskog poretka. Najpre, tu je poglavlje o ljudskim pravima i rodnoj ravnopravnosti, čime smo želeli da naglasimo značaj rodne ravnopravnosti u društvu kao i specifičnost momenta u kojem objavljujemo publikaciju, a koji je obeležen intenzivnijom borbom za ravnopravnost i povećanom pažnjom javnosti za rodno zasnovano nasilje. U ovaj blok spada i poglavlje o medijima koje naglašava sve veći značaj medijske sfere koja posreduje između aktera, ali sve više i oblikuje naše stavove i uverenja. Na sličan način se može razmatrati i uloga civilnog društva – u prošlosti razumevana kao polje artikulacije interesa koje pomaže vezu između građana i partija, civilno društvo danas postaje mesto nastanka inicijativa i pokreta koji izazivaju partijski monopol; istovremeno, akteri civilnog društva preuzimaju mnogobrojne kontrolne i regulatorne mehanizme, u nedostatku institucionalnih rešenja. Imajući u vidu da su društvene nejednakosti veoma značajne za političku participaciju, naročito u tranzicionim društvima, smatrali smo da je važno da tome posvetimo posebno poglavlje. Konačno, zbog očigledno velikog spoljnog uticaja na stanje demokratije u Srbiji, posebno poglavlje posvećeno je međunarodnim akterima, što je i metodološki i empirijski predstavljalo izazov.
Važno je naglasiti da, iako svako poglavlje jeste celina za sebe, teme se razmatraju iz perspektive uticaja na demokratiju, što znači da se sasvim sigurno zanemaruju određeni aspekti i elementi. Ipak, cilj studije je bio da razmatramo uticaj odabranih i relevantnih elemenata na stanje demokratije, a ne da detaljno analiziramo sve faktore koji kreiraju društveno-političku realnost u Srbiji. Uticaj na demokratiju stoga uzimamo kao polazište sa kojeg težimo da analiziramo, ocenimo i damo preporuke za poboljšanje kvaliteta demokratije u svakoj od posmatranih oblasti.
Kada je reč o vremenskom okviru studije, naša namera je bila da se, bez ograničavanja na jedan trenutak u istoriji ili jedan skupštinski saziv, bavimo temom stanja demokratije i posmatramo je kao niz analitički odvojivih, ali isprepletenih procesa. Zbog toga u ovoj knjizi posmatramo širi period, načelno ograničen od 2010. do 2020. godine. Ipak, budući da je za neke oblasti za razumevanje stanja korisno da se analizirani period protegne i na period od 2008. godine (i tako, na primer, obuhvati skupštinski saziv nakon izbora 2008. godine) smatrali smo prihvatljivim da autori poglavlja imaju određenu slobodu u preciziranju početnih i krajnjih tačaka svojih analiza. Takođe, dostupnost podataka ili redovnost istraživanja nije ista u svim oblastima, što znači da neka poglavlja ne obuhvataju sam kraj perioda.
Drugi izazov sa kojim smo se suočili je snažniji uticaj skorijih događaja; zbog toga su se autori trudili da ne budu pod utiskom aktuelnih procesa, skorašnjih prelomnih trenutaka i da uočavaju trendove koji su važni za čitav period; ipak, sasvim je jasno da događaji iz ove ili prošle godine u većoj meri oblikuju stvarnost u kojoj živimo. Ovaj problem je dodatno istaknut periodizacijom koju su koristili autori većine poglavlja, jer se u skoro svim oblastima govori o povećanju intenziteta demokratske krize u poslednjih nekoliko godina (tačnije, od predsedničkih izbora 2017. godine).
Izbor saradnika na ovoj studiji nije bio lak posao – želeli smo da okupimo uticajne i vrhunske stručnjake u pojedinim oblastima, ali da izbegnemo da svi oni dolaze iz homogenog okruženja, iste institucije, univerziteta ili grada. Želeli smo da unutar tima napravimo dinamiku i da u njegov rad unesemo određenu dozu neslaganja i disciplinarnih razlika, ali da istovremeno zadržimo opšti okvir razumevanja problema i predmeta istraživanja. Na sličan način smo razmišljali i prilikom izbora recenzenata – svako poglavlje su čitala dva stručnjaka, i to po pravilu osobe koje nisu do sada aktivnije sarađivale sa Crtom, niti sa autorima poglavlja. Gde god je bilo moguće, takvu distancu uvećali smo disciplinarnim razlikama, a sve kako bi tekstovi prošli rigoroznu akademsku kontrolu.
Uprkos svim pobrojanim izazovima, verujemo da se pred vama nalazi sveobuhvatna studija koja će doprineti opštem razumevanju pada kvaliteta demokratije u Srbiji. Još važnije, studija se ne zadržava na nivou dijagnoze, već teži da ponudi putokaz za unapređenje svakog od analiziranih aspekata, a time i njihovog uticaja na demokratiju.
U nadi da trenutak za poželjne izmene nećemo čekati predugo,
Prof. dr Dušan Spasojević
Urednik